Bilo da ste fan američkog fudbala ili ne, nije mogla da vam promakne ni poneka vest pre, ali ni posle Super Bowl-a u Santa Klari, Kalifornija. Pre svega, zato što je ovaj događaj sveobuhvatan i na globalnom nivou: postavlja trendove, slivaju se milioni dolara sa svih strana, a spaja više aspekata – sport, brendove, marketing, muziku, umetnost.
Tu dolazimo i do onoga što je možda i najinteresantnije, trenda znanog kao newsjaking. Reakcije brendova, pa i pojedinaca ako želite, na svaki događaj koji se komercijalno i marketinški može iskoristiti. Primera je zapravo više.
Večiti rivali u digitalnom ringu: Kako su Pepsi i Coca-Cola definisali newsjacking na Super Bowlu
Ako postoji rivalstvo kojem savremeni marketing ne može umaći, onda je to ono između kompanija Pepsi i Coca-Cola. Decenijama unazad, ovi brendovi se ne bore samo za policu u supermarketu, već i za prostor u našoj svesti. Biti top on your mind je trka koja ne prestaje. Sada, kada i vesti u našoj svesti traju kraće od trajanja jedne reklame, njihovo oružje postao je – newsjacking.
Dok je nekada bilo dovoljno imati skuplju reklamu, današnja bitka se dobija brzinom, drskošću i sposobnošću da se „ukrade“ tuđi trenutak. Super Bowl 2026. koji je za nama, ostaće upamćen kao jedan od najsvežijih primera ove strategije i trenutak kada je Pepsi odlučio da ne promoviše samo svoj proizvod, već da direktno „otme“ najsvetiji simbol svog rivala i pretvori ga u sopstveni viralni hit.
U svetu newsjackinga, pravila su jasna: ako ne ispričaš priču prvi, neko drugi će je ispričati koristeći tvoje simbole.
„Krađa“ belog medveda
Pepsi je u svom glavnom spotu za Super Bowl LX direktno „oteo“ najpoznatiji simbol kompanije Coca-Cola – belog medveda. U reklami koju je režirao Taika Waititi, beli medved učestvuje u „Pepsi izazovu“ (slepa proba) i na sopstveno zaprepašćenje bira Pepsi Zero Sugar.
Newsjacking momenat: Reklama se završava tako što medved odlazi kod terapeuta (glumi ga sam Waititi) kako bi procesuirao „traumu“, jer je celog života bio lojalan „pogrešnom“ brendu.
Izbegavanje AI kontroverze i lažne vesti
Dok je Pepsi napadao, Coca-Cola se ove godine našla u centru pažnje ne zbog svoje reklame, već zbog onoga što nisu uradili.
Ljudska kreativnost nasuprot AI: Pepsi je u svojim saopštenjima isticao da je njihova reklama rađena isključivo uz pomoć „ljudske kreativnosti“, namerno bockajući Coca-Colu koja je prethodno pretrpela velike kritike publike zbog korišćenja veštačke inteligencije u svojim prazničnim kampanjama, poput njihove božićne kampanja „Holidays are coming“ (2024) koja je izazvala velika gnev javnosti i umetničke zajednice.
Lažna vest o bojkotu: Tik pred Super Bowl, internetom se proširila lažna vest (dezinformacija) da je direktor Coca-Cole zapretio povlačenjem sponzorstva od 100 miliona dolara zbog nastupa Bad Bunny-ja na poluvremenu. Iako je vest bila lažna, Coca-Cola je morala da reaguje, što je Pepsi iskoristio da dodatno preuzme medijski prostor svojom kampanjom.
Malo istorije: kako je nastao newsjacking?
Suprotno popularnom mišljenju, newsjacking nije nastao slučajno, već kao odgovor na ubrzani digitalni svet i promenu načina na koji konzumiramo vesti. Koncept je definisao i popularizovao Dejvid Mirman Skot (David Meerman Scott) 2011. godine u svojoj knjizi „Newsjacking: Kako da ubacite svoje ideje u udarnu vest i generišete gomilu medijskog pokrivanja“.
Skot je primetio da u digitalnom dobu vesti imaju kratak životni ciklus. Samim tim, ako brend reaguje u prvih nekoliko sati nakon objave vesti, pre nego što ona dostigne svoj vrhunac, može da preusmeri deo pažnje medija i publike na sebe. Kada se radi vešto, newsjacking može dovesti do ogromnog rasta brenda.
Ova strategija može brzo podići vidljivost vašeg brenda i poboljšati njegovu reputaciju kroz uspešnu interakciju na mrežama. Kada je urađeno stručno, to pokazuje duhovitost, responzivnost i sposobnost vašeg brenda da se poveže sa publikom na dubljem nivou.
Zapravo, newsjacking je kao pronalaženje fantastične ponude za nešto što ste već planirali da kupite. Radi se o korišćenju postojećeg zamaha da biste dobili više za manje. Umesto kreiranja kampanje od nule, brendovi se pametno ubacuju u „žamor“ oko trendovske teme.
Ipak, treba imati na umu da newsjacking nije bez rizika. Neosetljivi pokušaji koji kapitalizuju na tragedijama ili promaše ton humora na osetljive teme, mogu ozbiljno oštetiti reputaciju brenda. Ključ uspeha leži u pažljivom planiranju i egzekuciji.
Opet Super Bowl: Kako je sve počelo?
Oreov kultni tvit 2013. tokom Super Bowl-a: „Nestalo struje? Nema problema. I dalje možete da umačete u mraku“, eksplodirao je u popularnosti. Dobio je 15.000 retvitova, više od 20.000 lajkova, povećao broj pratilaca za 8.000, dobio široku medijsku pokrivenost i demonstrirao pametnu i oportunističku ličnost brenda.
Power out? No problem. pic.twitter.com/dnQ7pOgC
— OREO Cookie (@Oreo) February 4, 2013
Uspešni primeri newsjacking-a
Mnogi brendovi su stručno koristili newsjacking da podstaknu interakciju, poboljšaju svoju reputaciju, pa čak i doprinesu pozitivnim društvenim promenama. Primeri poput ovih pokazuju kako brendovi mogu efikasno da „zajašu“ talas trendovskih priča i steknu popularnost:
BMW protiv Audija – razigrano rivalstvo
Automobilski giganti BMW i Audi imaju dugu istoriju prijateljskog „peckanja“. Njihove duhovite razmene na društvenim mrežama, pa čak i na bilbordima, postale su izvor zabave za njihovu publiku. Ova kontinuirana „svađa“ drži oba brenda u centru pažnje. Ova vrsta newsjacking-a, čak i kada je ležerna, pokazuje moć doslednosti u glasu brenda i stalne spremnosti na interakciju.
Lacoste – Od krokodila do „Koze“ (GOAT)
Ovo je jedan od svežih i najjačih primera, jer brend privremeno menja svoj decenijski logo, povodom trijumfa Novaka Đokovića i globalne rasprave o tome ko je „Greatest of All Time“ (GOAT). Umesto čestitke na mrežama, Lacoste je izbacio limitiranu kolekciju sa logotipom koze.
https://www.youtube.com/shorts/MIn8YT5dtYY
IKEA – Bekvám, Gulaš, Sinner i Bad Bunny
IKEA je poznata po tome što njeni regionalni timovi (poput IKEA Srbija) reaguju neverovatno brzo na pop-kulturne momente.
Nakon Netfliksovog dokumentarca o Bekamovima, IKEA je iskoristila svoju stolicu „BEKVÁM“ i slogan „Ovaj Bekvam ne pravi dramu“, aludirajući na scenu iz dokumentarca.
View this post on Instagram
Sinner & Gulaš: Iskoristiti Jannika Sinnera (grešnik/pobednik) ili aktuelne sportske rezultate uz nazive proizvoda (poput posuđa za gulaš) je klasična IKEA formula – uzmi nešto o čemu svi pričaju i nađi mu sličan naziv u katalogu.
View this post on Instagram
View this post on Instagram
U kontekstu najnovijih dešavanja (februar 2026), IKEA je ponovo postala viralna rekreirajući nastup Bad Bunny-ja na Super Bowl-u koristeći isključivo svoje proizvode.
View this post on Instagram
Samsung „troluje“ Apple
Čim Apple izbaci novi iPhone, Samsung je spreman sa objavama koje ismevaju nedostatak novih funkcija ili promenu punjača. Nedavno su uradili i „UnCrush“ video kao odgovor na kontroverznu Apple reklamu gde hidraulična presa drobi kreativne alate.
https://www.theverge.com/2024/5/15/24157869/samsung-ipad-crush-ad-uncrush-galaxy-tab-s9
Kako je KFC postao FCK
Kada je KFC 2018. godine zbog kolapsa u logistici ostao bez piletine i bio primoran da zatvori na stotine restorana, umesto suvoparnog izvinjenja, lansirali su najhrabriji oglas decenije.
Preko cele strane britanskih novina osvanula je slika prazne kofice na kojoj je logo brenda bio drsko ispretumban u ‘FCK’, uz iskreno priznanje: ‘Žao nam je, restoran piletine bez piletine baš i nije idealno.’
Ovim potezom su jednim potezom „oteli“ naslovne strane, pretvorili bes javnosti u smeh i pokazali da iskrenost i vrhunski humor mogu da spasu brend čak i kada sve krene po zlu.
Agencija Mother London osvojila je brojne nagrade i postala školski primer kako se katastrofa može pretvoriti u brending pobedu.
Kako je KFC postao FCK
Zaključak je više nego jasan. Uhvatiti “talas” nije lako, ali ako se uradi pravovremeno, pametno, strateški i promišljeno, i te kako se može višestruko isplatiti.
